Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Uzvišeni Allah kaže: ‘الصَّوْمُ لِي Post je moj, وَ أَنَا أَجْزِي بِهِ i Ja nagrađujem s njim.’”
Zar ima veće nagrade i posebnije od te, da te Uzvišeni Allah zaogrne Svojim svojstvom, svjetlom, pojavom u ograničenom vremenskom intervalu (od zore do akšama), jer mi zbog svoje slabosti, ne možemo trajno, i dan i noć, postiti, a Uzvišeni Allah, čist od svega onoga što mu ne dolikuje, nije ovisan o hrani, piću, družici itd. prema tome, ne bi bilo grijeh kada bi se kazalo da je susret s postom, ustvari susret s Njim Uzvišenim, jer je post Njegovo svojstvo, a Njegovo svojstvo je na neki način sam On.
S jednog aspekta post je Božije svojstvo, dok je s drugoga samo određeni ibadet. Iz navedenog vidimo da je rob opisan kao da posti te mu je tim svojstvom (atributom) dato ime‚ postač‘. Nakon što je utvrdio to svojstvo kod roba, Uzvišeni Allah oduzima mu ga i pripisuje ga Sebi, i kaže: “Post je samo Moj makar te Ja njime opisao.”
U jednom hadisu Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obraćajući se jednom ashabu kaže: “Prihvati se posta (općenito), jer njemu nema slična!”
S druge strane, u Kur’anu se kaže da Uzvišenom Allahu nije ništa slično!
Zar nas ovo ne asocira na jednu veliku stvar: Uzvišeni Allah je nevidljiv ljudima, a i post kao ibadet je nevidljiv ibadet.
Uzvišeni Allah nam kaže: “Propisan vam je post…”
Dakle u množini, iz čega se razumije da je on propisan svim vjernicima, a sa druge strane ta množina se može odnositi na samog pojedinca, jer je i on sam jedna množina. Koliko on samo ima organa zaduženih postom, kako unutarnjih tako i vanjskih. Uzvišeni Allah nije pozvao samo stomake da poste, nego čitavo čovjekovo biće, koje je, dakle, množina. Tako jezik treba postiti od laži, klevete, psovke, gibeta, nemimeta i svega zabranjenog. Oči trebaju postiti, da ne gledaju ono što je Uzvišeni Allah zabranio; uši trebaju postiti, da ne slušaju ono što je Uzvišeni Allah zabranio, razum treba postiti, kao srce, duh, nefs, jednom riječju čitavo društvo u tom mikrokosmosu.
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه و آله لكل شيء باب وباب العبادة الصوم
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Svaka stvar ima vrata, a vrata ibadeta su post.” Ili: “Svaka stvar ima svoj ulaz, a ulaz u ibadet (pobožnost) je post.”
Post prije svega, je unutarnja stvar, za razliku od ostalih propisa koje registruju i zapažaju i ljudi. Postom čovjek pobjeđuje šejtana jer strasti i uživanja su osnovni instrumenti njegovog djelovanja, kako kaže Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Šejtan u ljudskom tijelu kola poput krvi. Stijesnite mu i spriječite prolaze gladovanjem.”
Post je najefikasniji način suprostavljanja šejtanu. Strasti i uživanja su šejtanska njiva na kojoj on pase, i dok god je ta paša u izobilju, on se tu nalazi. Dok god je šejtan, kroz njegove strasti prisutan u čovjeku, istome se neće otkriti veličina Uzvišenog Allaha, jer da šejtani ne kolaju ljudskim srcima, čovjek bi imao uvida u nebesko carstvo.
Završit ćemo sa hadisom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem kad je rekao hazreti Aiši, radijallahu anha: “Budi uporna u kucanju na vrata Dženneta.” Ona ga upita: “Kako ću kucati na vrata Dženneta?” On reče: “Gladujući.”
Džemal ef. Salkić